One će vam reći: Slađana Starčević o novoj SAROSSOW kolekciji haljina

Posted by

Kada bi vam stvari rekle sve o sebi što znaju, kako biste se osećali? Dok šetamo ulicom da nam fasada otkrije svoju narav, prozor na kući da nam kaže istoriju nje, a kaldrma na putu otkrije tajnu zašto nam toliko nedostaje…

Zaista, mi ih samo opisujemo, a kako bi one opisale nas…

Model: Petra Kuzmanović
Fotografija: Ljubica Prijić

Tako zapitani privukao nas je naslov kolekcije „Let them talk“ pa će nam kreatorka SAROSSOW brenda, Slađana Starčević preneti svoj unutrašnji doživljaj koji se manifestuje i u vidljivom, kroz sopstvene kreacije…

Kada ste se opredelili da kolekciju oslovite sa “Let them talk” jeste li naslov odabrali kao skrivenu čežnju da one traže više nego “Let them talk”?

Naprotiv, reč je o ženama o kojima se priča zbog njihove ličnosti i životne energije, a ne zbog onoga što nose. Karakteristike ličnosti ostavljaju mnogo jači pečat, a odeća je tu da ih izrazi ili dopuni. Kolekcija „Let them talk“ je upravo inspirisana ženama koje imaju sopstvene vrednosti i ne obaziru se toliko na stereotipe koji vladaju u društvu – kako bi se trebalo ponašati, koje boje se nose u ovoj sezoni i sl. Iako govorimo o modnoj kolekciji, odeća upravo treba da bude odraz ličnosti žene, a ne onoga što nameću masovni modni trendovi. Moram priznati da i lično nikad nisam bila pristalica masovnih trendova, jer smatram da se pojedinci u njima lako utope.

To mi je ideja vodilja i kada stvaram – pretvorite sopstvene snove u realnost, a ne nacrte koje ste već negde videli.

Ukoliko je umetnost u unutrašnjosti bića, a moć u spoljašnjosti svakodnevnice, kojom veštinom se kreativni radnici mogu suočiti sa takvim izazovom?

To je stvar balansa, ali i toga koji tip dizajnera ili generalno kreativca želite da budete. Nijedan izbor ne mora da bude loš. Možete stvarati ono što je trenutno aktuelno i da ostvarite brzu prodaju, ali u tom slučaju se odričete ličnog pečata. Druga krajnost u modi bi bila da radite ono što vi smatrate da je umetnost, bez obzira na to kako će publika reagovati. Ishod može biti i pozitivan i negativan, kako u kontekstu stvaranja imidža, tako i u kontekstu prihoda.

Upravo zbog pritiska te svakodnevice, dizajneri uglavnom moraju da pronalaze određeni balans između jednog i drugog. Primera radi, visoka moda generalno nije profitabilna, posebno kada brend nije dovoljno poznat, ali komadi koji predstavljaju visoku modu ili njoj teže vrlo često i grade vaš brend. Zaista jeste izazov „na koju stranu krenuti“, ali u dugom roku uvek pobeđuju brendovi sa ličnim pečatom. Kada brend dođe u onu fazu da je dovoljno videti jedan komad odeće, i da odmah znate ko ga je napravio, tada ste pobedili. Suštinski, tu i jeste razlika između masovnih i dizajnerskih brendova.

S obzirom da je moda sama po sebi vrednost, šta mislite, koje su njene loše “osobine”?

U modi se smenjuju trendovi, a upravo ti trendovi znaju da povuku ljude i onda stvarno deluje da su svi na ulici isti. Primera radi, kada je u trendu bila ciklama boja, na svakom drugom koraku mogli ste da vidite nešto u toj boji. To je po meni loša strana, jer u trendovima čovek gubi lični identitet. To je posebno evidentno među mlađim generacijama. Međutim, to je uvek bilo tako, samo sto je ranije bilo manje vidljivo, jer nisu postojale društvene mreže, pa niste ni mogli imati „direktan prenos“ sa svakog ćoška.

Generalno, žene počinju da grade stil posle 25. godine i tada sve više počinju da nose ono što je u skladu sa njihovom ličnošću. Čak i kada deluje da se u svim radnjama prodaje ista roba, one počinju da pronalaze te svoje kutke u kojima se oblače.

Nove tehnologije nude i nove mogućnosti u modnom marketingu, pa da li je princip isti ili je možda drugačije?

Suština marketinga će uvek ostati ista, a to je uticaj na stavove potrošača, ali način sprovođenja marketinških aktivnosti drastično se promenio u poslednjoj deceniji i to ne samo u sektoru mode, već u svim sektorima. Recimo, modne revije imaju značaj, ali ne u tolikoj meri kao nekad. Mogli ste da ih vidite samo ako ste lično prisutni ili da kasnije vidite reportažu ili fotografije. Svi značajni industrijski kupci su se takođe koncentrisali na revijama ili sajmovima tekstila i mode. Sada ne morate da prisustvujete uopšte, neko je uvek „live“, a kupci i poslovni partneri vas lako mogu kontaktirati preko interneta. Isto tako, nekad su apsolutnu moć u medijskoj komunikaciji imali veliki proizvođači, jer su jedini raspolagali velikim budžetom za pokriće troškova oglašavanja.

Sada i mali proizvođači vrlo lako osvajaju tržište posredstvom prilično jeftinih digitalnih medija, naravno, ukoliko su dovoljno vešti. U svakom slučaju, promene koje su se desile u marketingu su priča koju je tako teško zaustaviti, jer ima mnogo toga da se kaže.

Za kraj bih Vas još pitala, da li je vreme da sofisticiranost uđe u srpsku modu i da li recimo u ovom trenutku imate viziju kako da kao takva postane svakodnevica naših žena?

Na prvi pogled, zaista se čini da nas je ozbiljno zadesio kič, i da su se sofisticiranost i elegancija negde izgubili. Međutim, to je nažalost slika koja se stvara na osnovu brojnih TV emisija, vesti koje nam prve „iskaču“ na Google News i postova na društvenim mrežama. Međutim, kada se pogleda iz jednog drugog ugla – u Srbiji postoje sjajni modni dizajneri, sa fokusom na različitim tipovima mode, i postoji dosta dobro odevenih i sređenih žena. Pogledajte dobro oko sebe dok šetate i primetićete ih. Tu mi ni najmanje ne zaostajemo za svetom.

Stvar je ličnog stila kako ćete izneti neki komad garderobe, koji uopšte ne mora da bude skup da bi dobro izgledao. Potpuno ista stvar može izgledati odlično i loše, u zavisnosti od toga sa čime se ukombinjuje i kako se iznese. Međutim, modno tržište i modno novinarstvo u Srbiji nisu razvijeni, a to je druga strana medalje, te su mnoge dobre stvari na našoj modnoj sceni nedovoljno vidljive ili praktično nevidljive.

To je nešto što zaista vidim kao problem. Isto tako, formalno postoji nekoliko klastera u tekstilnoj industriji, ali je malo praktičnih stvari koje se sprovode u svrhu ponovnog oživljavanja tekstilne industrije u Srbiji, posebno u kontekstu stvaranja konkurentnih brendova za inostrano tržište. Svakako ću nastojati da i lično doprinesem tome da se neke stvari pokrenu u toj oblasti.

Za dodatne informacije možete nam se obratiti putem e-maila: 

office@sarossow.com – SAROSSOW Fashion Company

…ili lično na adresu: 

Kneza Mihaila 21a – Tržni centar Millennium, Sprat I

Tel. 011/328-18-40

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *