Nutricionista Jovana Srejić odgovara na pitanja o zdravoj ishrani i rešava dileme koje su nas dugo mučile

Posted by

Poznato je da svaki čovek ima svoj životni tempo i različite nutritivne potrebe. Iako se često susrećemo sa problemima koji se tiču viška kilograma, celulita kao i koliko je obroka neophodno uneti u toku dana a samim tim i kalorija, potrebno je znati da sve od nas zavisi kao i od naše želje i unapređivanjem zdravlja, uvođenjem zdravih, ali i odricanja loših navika. U današnjem intervjuu, nutricionista Jovana Srejić odgovara na pitanja o detoksikaciji, nutricionizmu, pravilima zdrave ishrane kao i njenim formulama za zdrav život.

Razgovarala: Tamara Kovačević
Foto: Jovana Srejić Privatna Arhiva

1. Kako i kada ste počeli da se interesujete za zdravu ishranu i nutricionizam?

Moje prvo interesovanje za dijete (mislim na redukcione) i pre svega gubitak težine je počelo u trenutku kada sam htela da smanjim svoju kilažu da bih bila korak bliže svetu modelinga i manekenstva  – koji me je jako privlačio. A u stvari pravo interesovanje je probudila činjenica da uspevam da izgubim kilograme, ali ih jako brzo vraćam, što je sve rezultiralo da variram 2-3 konfekcijska broja godišnje!

2. Koji je vaš omiljeni recept koji spremate za porodicu?

Iskreno, ja volim brze i jednostavne (ali obavezno ukusne) obroke. Možda najčešće spremam palačinku od ovsenih pahuljica (recept za jednu veliku palačinku je:½ šolje ovsenih pahuljica, supena kašika praška za pecivo, ½-¾ šolje miksa belog sira i jogurta, jedno jaje, malo soli), a sa namazima možete biti beskrajno kreativni-najbolje izdelite palačinku na više kriški pa onda svaki deo pripremite drugačije (pavlaka i rendano povrće; grčki jogurt i kockice piletine + krastavčići; puter od badema; maskarpone sir sa trakicama pršute…)

3. Da li Vi nekada prekršite pravila zdrave ishrane?

Obožavam sladak ukus i deserti su moja slaba tačka. Ja u šali često kažem da je moja ishrana baš zdrava i u potpunosti po “pravilima” + čokoladna torta ili kolač. 🙂

4. Šta vidite kao najveći problem, tačnije u čemu najviše grešimo pri odabiru namirnica?

Mislim da najviše grešimo jer kvalitet namirnica nije na prvom mestu, kada ih biramo. Uglavnom su primarni kriterijumi- ono što nam je dostupno u lokalnim prodavnicama, cena I brzina pripreme (što vrlo često podrazumeva i kupovinu polu-pripremljenih namirnica ili obroka). Trebalo bi izbegavati namirnice koje sadrže bilo koji aditiv tj E broj, ali iI druge štetne sastojke (ostatke antibiotika, pesticida, hormona)…

5. Kažite nam najkraće moguće – šta predstavlja idealan doručak?

Idealan doručak treba da bude dovoljne kalorijske vrednosti, da bude konzumiran u prvih 1h nakon buđenja i da sadrži kompleksne ugljene hidrate u kombinaciji sa proteinima i masnoćama. Dakle kvalitetan hleb od celog zrna žita, kajgana sa povrćem I kiselo mleko ili tortilla (od celog zrna žita) sa humusom i grilovanim paprikama + komad feta sira.

6. Da li je detoksikacija dobro rešenje?

Detoksikacija podrazumeva oslobađanje tela od svih toksina. Po meni to podrazumeva biranje zdravih, svežih (idealno organskih) namirnica, i njihovo pažljivo pripremanje tako da se sačuvaju svi korisni sastojci. Ali takođe podrazumeva i pažljivo biranje ili pripremanje svih preparata za telo (kupke, maske, pilinzi, kreme..) i na kraju čak i mentalno oslobađanje od stresa. To je koncept o kome treba misliti stalno, stalno trebamo da pokušavamo da smanjimo broj i količinu toksina kojima opterećujemo organizam, a ne samo posle ozbiljnih prejedanja…

7. Kad odlučimo da menjamo navike u ishrani, od čega je najbolje dakrenemo?

Mislim da većina ljudi otprilike zna koje su to nezdrave namirnice i/ili nezdrave navike koje je potrebno promeniti. Npr ukoliko znate da je vaš problem prevelik unos gaziranih, slatkih napitaka-krenite od toga i polako smanjujte. Tako da kada dođete kod nutricioniste, već imate pripremni period (u kom ste sami menjali loše navike), pa privikavanje na nov, zdrav stil ishrane neće biti previše težak.

8. E sad jedno pitanje koje bi moglo da interesuje sve žene… Koja je optimalna vrednost masnoće u telu za ženu nebitno od starosno doba?

Moraju se razlikovati preporuke za mlade i stare osobe, naprosto jer deo procesa starenja podrazumeva i gubitak mišićnot tkiva i povećanje masnog tkiva. Za žene izmešu 20-30 optimalno je 18-23%, za žene između 30-40 poželjnan je sličan raspon od 19-24%, dame koje su između 40-50 godine treba da budu u rasponu između 20-25%, a starosna grupa između 50-60 god 21-26%. Dakle možemo da kažemo da je 20-21% neki raspon koji se uklapa za sve uzrasne grupe žena.

9. Postoji uvreženo mišljenje da je večera najgori obrok u toku dana te i da je treba izbaciti iz konzumacije, da li je to tačno?

Slažem se da ukoliko planirate da preskočite neki obrok – to najbolje bude večera. Naravno ne morate je izbaciti, ali je važno da bude lagana i najkasnije 3h pre odlaska na spavanje.

10. Svaki proizvod na svojoj deklaraciji ima svoju tablicu nutritivne  vrednosti. Možete li nam dati neke korisne instrukcije, kako da  najlakše analiziramo te podatke?

Moj savet je da prvo pogledate sastav a tek tada hranljivu vrednost. Idealno proizvod ne bi trebao da sadrži ni jedan aditiv, adnosno veštački dodatak, tj trebalo bi da vam svi sastojci budu poznati. Imajte u vidu da redosled sastojaka određuje količina u kojoj su zastupljeni u proizvodu (što znači da su prvih nekoliko nabrojanih sastojaka najzastupljeniji i onda treba da vam bude alarmantno ako vidite da je jedan od prvih sastojaka kečapa – šećer! Jedna od važnih karakteristika proizvoda je da ne sadrži trans masne kiseline (jer je to najštetnija vrsta masnoća koje ne treba unositi nikada!)
Evo male pomoći oko kalorijske vrednosti hrane

Ukoliko želite pravilno da se hranite:100 g. proizvoda ne treba da ima više od 150- 200 kcal.

Ukoliko želite da redukujete telesnu masu :100 g. proizvoda ne treba da ima više od 100-150 kcal i ne više od 3 g. masti

11. Predlog zdravih grickalica između obroka?

Idealna užina je voće iskombinovano sa šakom badema /lešnika/oraha. Prvo organizam će najlakše svariti voće ukoliko nije deo nekog od glavnih obroka (i kada nije pomešano sa namirnicama koje se potpuno drugačije i mnogo duže vare), a kombinovanje izvora šećera i masnoća –će sprečiti prevelik porast nivoa šećera u krvi.

12. Za sve čitataoce, otkrijte nam vašu formulu za zdrav i dug život?

Nemojte slepo pratiti ni jedan plan ishrane, naučite zdravo da se hranite i slobodno eksperimentišite sa novim receptima, novim ukusima-uživajte u zdravoj, ukusnoj hrani, koja lepo izgleda i divno miriše…Zdrava ishrana treba da bude uživanje a ne mučenje. Budite fizički aktivni (nabavite psa oni unose neverovatnu radost u naš život), spavajte dovoljno i kvalitetno, nađite što efikasniji način da se borite sa stresom…

Odvojte deo dena za ljude koje volite i stvari koje vas čine srećnim.